Врсте и класификација УВ{0}}заштитних тканина

УВ{0}}заштитне тканине се првенствено могу класификовати на основу њихових техничких метода обраде, сценарија примене и стратегија функционалне интеграције.

На основу техничке обраде, они су широко категорисани у три типа: интринзична заштита предива, заштита -побољшана адитива и заштита на бази премаза{1}}. Интринзична заштита предива укључује уграђивање УВ-агенса за блокирање директно у влакна током фазе предења; ово сваком појединачном предиву даје инхерентне УВ{4}}заштитне способности. Овај приступ у основи решава проблем УВ заштите која се значајно смањује услед свакодневног хабања-као што је прање и трење-пружајући карактеристике дугорочне-трајности и издржљивости прања{9}}. Такве тканине могу да одрже константан учинак УВ{11}}блокирања чак и након стотина машинских прања, док истовремено обезбеђују лагано и удобно ношење. Заштита заснована на премазима{13}}и обрнуто, укључује наношење УВ{14}}адитива за блокирање на површину тканине током фазе{15}завршне обраде. Иако ова метода нуди једноставан производни процес, премаз је склон да се љушти након вишекратног прања, што доводи до пада ефикасности УВ{17}} заштите.

Што се тиче сценарија примене, корисност УВ{0}}заштитне одеће проширила се даље од пуке заштите од сунца на отвореном како би обухватила широк спектар подешавања, укључујући модни стил, путовања у слободно време и амфибијске спортове на води-и-и на копну.

Што се тиче функционалне интеграције, тржиште је сведочило појављивању производа „УВ-Протецтион Плус“-са комбинованим функцијама дизајнираним да испуне свеобухватне захтеве-за облачење на једном месту кроз слојеве различитих технологија. Уобичајене функционалне комбинације обухватају интеграцију УВ заштите са функцијама као што су ефекти хлађења, заштита од топлоте, својства -упијања влаге и брзо-сушења, отпорност на воду и антимикробне способности.